Zakarijevo putovanje: svedočenje majke (autizam)

Zakarije je bio naša tempirana bomba. Pre pohađanja Doman Method™kursa Od posebnih potreba do zdravlja, imali smo sledeće izazove:

  • Često je ujedao, ostavljajući modrice.
  • Grebao nas je po licu. Često smo se osećali kao nas sopstveno dete zlostavlja. Moj muž je išao na posao sa ranama po licu.
  • Stalna hiperaktivnost. Samo bi trčao napred-nazad.
  • Bio je destruktivan. Neprestano je lomio sve što mu je dolazilo pod ruku. Toliko je jako udarao svoj krevetac da mu je razbio bočnu stranu neposredno pre svog 2. rođendana
  • Iako je znao imena stvari, nije bio u stanju da razgovara.
  • Nije mogao da sledi jednostavna uputstva.
  • Nije trpeo odeću jer mu je previše smetala.
  • Stalno je pokrivao uši i smetala mu je svaka iznenadna buka. Ponekad se činilo da mu smeta zvuk čak i kada bi mi ostali mislili da je u sobi tišina.
  • Nikada nas nije gledao pravo u oči, uvek nas je gledao„krajičkom oka“, i sve je gledao na taj način.
  • Sve je stavljao u usta. Bez obzira šta bi našao, taj predmet bi otišao pravo u usta.
  • Nije ga bilo briga ko je pored Često sam se pitala da li bi primetio kada bih ja umrla.
  • Nije puzao dok nije napunio 11 meseci, a takođe je kasno prohodao, sa 16 meseci.
  • Kada je počeo da hoda, brzo je prešao na trčanje. Ali bilo je veoma neorganizovano. Nikad nije gledao kuda ide i stalno je padao.
  • Voleo je da beži. Njegov otac i ja smo živeli u stalnom strahu da se ne iskrade ili pobegne od nas.

Uzrok svih ovih ponašanja nije bio nedostatak vaspitanja od strane roditelja. Nismo mogli da shvatimo šta radimo pogrešno. Odgajali smo dvoje dobro vaspitane, fine dece. Oni su poštovali pravila, uglavnom bili poslušni i nismo brinuli o njihovom blagostanju više od prosečnog roditelja.

Veoma rano smo započeli Doman Metod Program čitanja. Dakle, dok je imao sve ove poteškoće, bio je najpametnije dete. Pevao je alfabet sa 12 meseci. Poznavao je sve oblike i boje sa 14 meseci. Mogao je da pokaže reči sa 16 meseci! Počeo je da čita reči naglas sa 18 meseci. Čak i dok se vozio sa mnom u prodavnici, šokirao je ljude pokazujući na sve velike reči u prodavnici i čitajući ih naglas. Takođe je izgledao mnogo mlađe nego što je bio, pa su me često ljudi tapšali po ramenu pitajući me „Da li znaš da tvoja beba čita sve reči na zidu?“

Ubrzo nakon naše prve posete Doman International-u i sprovođenja njihovog programa, Zakarije:

  • Prestaje da skida odeću.
  • Štipanje i grebanje je smanjeno
  • Skidanje pelene je počelo na napreduje, a kako je vreme odmicalo, on je 100% naviknut na toalet.
  • Postao je sposoban da izrazi ono što je želeo. Izlivi besa su se smanjili, a oni koji su se dešavali su bivali lakše prevaziđeni.
  • Ljudi su počeli da primećuju da je dete smirenije.
  • Sa zaštitom za uši ili kako ih on naziva „njegove uši“, Zakari je mogao da prisustvuje svojoj prvoj hokejaškoj utakmici u NHL-u. Izdržao je dva perioda i navijao za svoje Vinipeg Džetse. Možete li da zamislite, dete sa takvom preosetljivošću sedi u gomili sa 15.000 ljudi!
  • Nakon naše druge posete, Zakari sada može:
  • Da radi brahijaciju (vere se preko horizontalnih merdevina a da pritom noge ne dodiruju pod)
  • Čita cele domaće knjige u sebi i odgovora na pitanja o njima.
  • Kaže „hvala“ bez da ga iko podstakne na to.
  • Stavljanje stvari u usta se svelo na minimum i iz dana u dan postaje sve bolje.
  • Razvio je još jači odnos sa porodicom i prijateljima. Uzbuđen je kada mu dođu baka i deda ili rođak.
  • Može da puzi na stomaku bez staze za puzanje.
  • Počeo je da radi jednostavnu matematiku.
  • Postao je manje osetljiv na zvuke nakon pokretanja programa EASe
  • Uspeo je da prisustvuje svojoj prvoj Paradi Deda Mraza.
  • Izlasci među ljude i su postali mogući kao što su odlazak na rođendanske zabave, sakupljanje slatkiša za Noć Veštica.
  • On sada čak uči i da kliza. U prošlosti, pomisao da on obuče klizaljke bi me strašno plašila. Sada se uopšte ne brinem. Takođe je u stanju da bude na ledu sa gomilom ljudi bez štitnika za uši (ne stanu ispod njegovog šlema). Zapravo, činjenica da NOSI šlem je pobeda sama po sebi. Ovog leta nisam mogla da mu stavim kacigu za bicikl, a kamo li kacigu sa prednjom maskom!
  • Najvažnije je da ima nade i snove za svoju budućnost. Prošle nedelje mi je rekao da želi da bude vatrogasac kada poraste.

Bila sam iscrpljena kao majka. Stres zbog rađanja deteta sa takvim teškoćama u razvoju mi je teško pao i  opterećivao moj odnos sa mužem. Kao porodici nam nije bilo dobro. Ali sada napredujemo. Da, još uvek imam trenutaka kada moram da ranije odem kući jer će Zakari da doživi slom. Ali oni postaju sve ređi. Dadilje rado dolaze da ga čuvaju, tako da moj muž i ja možemo da izađemo. Zakari se bolje slaže sa svojom braćom i sestrama i takođe razvija odnose sa njima.

Zakari je prošao put od deteta koje je bilo izgubljeno u svom malom svetu, do onoga koje voli svoju porodicu. Više se ne pitam da li bih mu nedostajala da me nema. Znam da bih. Znam da me voli. Kako? Zato što mi to kaže svako veče pre spavanja.

Naši programi